“Паштровска свадба”- Просидба

Просидба

Просилац зове се онај који иште ђевојку, а тај је отац, или ако њега нема, најближи сродник. Иште је у њезина оца, или, ако овога нема, у најближег јој и најстаријег сродника, који у овом случају одговор даје у споразуму са ђевојачком мајком и са осталом кутњом чељади.

Кад просилац стигне, назове:

„Помози Бог, у поштени дом!“

Домаћин му прифати:

„Добра ти срећа! Поштен био ти и ко те је родио!“

Мушки се с њим рукују и цјеливају прихвативши му веље оружје¹), а женскиње љуби га у руку и прихваћа му струку.

Послије одмора нуде га вином и ракијом а у новије доба и кафом, али се овај захвали с ријечима:

„Фала, послије ћемо²), ако Бог да!“

Просилац иза разговора о домаћим стварима, почне домаћину на само:

„Драги пријатељу! ја сам дошао код тебе, да ти нешто зборим, ако је вјера, да неће нико знати, ако не буде могућа ствар, о којој ћу ти говорити“.

— Домаћин: „Добро дошо! Божја ти је чиста, несломљена, тврда вјера. Прије ће се камен растворити, него ли ја вјеру преврнути; него збори, што зборити имаш!“

Просилац: „И стари су наши пријатељи били, па да је Богу за славу, нијесмо ни ми злотвори; Бога називамо, и о свакоме добру и поштењу један другоме радимо; а да Бог да и послије не грђе, а боље ако Бог да! Ја имам, а Бог, да му је за славу, све има, сина (име) и како сам инокосан³), а ваистину је и приспио! Мислим га ако Бог да женити! А ти имаш, у Божје руке, шћер (име ћевојке).

Па је мене, мога сина, и све фамеље жеља, да и још боље утврдимо старо пријатељство, него хоћеш ли, да ове наше младијенце саставимо, ако буде од Бога суђено? Ако хоћеш, било у сто добријех часа Ако ли нећеш, жалости није, него ћемо бити пријатељи, као што смо и били“.

Домаћин: „Драги пријатељy! Право си рекао да су наше куће вазда једна другој добра жељеле да Бог да, тако и унапријед! А што кажеш да си наумио женити свога сина (име), била му од господина Бога добра срећа; — буде ли му или не буде моја ђевојка⁴) суђена! Слободно је и у цара ђевојку питати, и ти тијем чиниш част мени, моме дому⁵), и племену, па да Бог да, ко част чинио, он је и дочекао! Али ја ти сад ваистину Божју, не могу одговорити, докле се не разговорим с кутњом чељади. Буду ли ми чељад контена⁶), ја тако ми грјешне ришћанске душе и српскога образа, нећу разбијати! Ако не буде могуће, нека се ђетић жени кад је наумио, и срела га срећа, куд се год окренуо, а ћевојци како Бог да! Ми ћемо једнако бити пријатељи, као што су наши стари били ими до сада. Али те молим да ми да времена да се с фамељом договорим, па да ти одговорим“.

Просилац: „А дакле, кад ми можеш одговорити?

Домаћин: „Од данас до осам дана, ако Бог да!”

Просилац: А ђе ћемо се и у које доба састати да овђе не долазим, да се не би кoгoд осјетио нашему данашњему збору?“

Домаћин: „На — (означи му мјесто) чекаћу те са одговором у (означи вријеме дана).

Просилац: “С добријем, и срећнијем, за тебе и мене, за наше младијенце и домове, да Бог да!“

Домаћин: „Бог те јаки чуо, и с добријем услишио!⁷)

Сад домаћин упита просиоца, дали жели пити вина или ракије? И он ако је ручао, пије вина, иначе ракије, - мезетећи смоквама, грожђем, питомим шипцима и другим разним воћем.

Домаћин скине капу па му пружи суд с пићем а просилац, примајући га, скине капу и напије:

„Домаћине! У твоје здравље, и у здравље твога шљемена⁸) и племена! Бог живио тебе, твоје шљеме и племе! У твој дом људи долазили од воље и љубави, и у њега људе налазили, да их дочекују од љубави и воље, а без невоље! Бог помагао и Богородица прискакала, ће год потреба била себи, шљемену ти и племену, и свакоме брату Србину, и ришћанину, који се крстом ришћанскијем крсти и призива Бога и Богородицу! А ми се у добар час састали данас и састајали се унапријед под твојим и мојим кровом у радости до највише старости! А да Бог да и Богородица, ђе се год састајали, вазда се одобру разговарали!“

Домаћин; „Амин! И Бог те поживио!“ а женскиње прифати: „Бог да господине“, дубоко се преклањајући.

Сад домаћин наздравља:

„Пријатељу, добро дошао! Вазда долазио, отклен могао лако изаћи! Напијао, част чинио, па ти се част чинила и напијало у здравље и весеље, докле шћела воља Божја! Ти ријечи а Бог милости, и која се год најбоља рекла, код јакога се Бога стекла! У твоје здравље!”

Просилац прифати: „здраво био Бог те веселио!”

Просилац се поздрави с кућном чељади, па се поврати кући испраћен до некле од домаћина.

***

На уречени дан дође на одређено мјесто просилац и домаћин.

Послије обичног поздрава почне просилац:

„Ево ме пријатељу, и брате Србине! Бог је дао да здраво дођем и тебе нађем, да примим одговор за оно, што сам те онај дан (именује) питао у твом поштеном дому!”

Домаћин: „Добро си дошао! долазио и налазио здраво и весело и дуго и много! Ја сам се разговарао с мојом фамељом, и договорно ти дајем моју шћер (име) за супругу твога сина (име). И да Бог да, да њихов састанак буде срећан за њих и за наша оба дома; и да им буде дуговјечан и непорочан!“

Просилац: „Амин! да Бог да!“

Рукују се цјеливају и углаве вјеридбу.

¹) Под овијем се разумијева дуга пушка, која се носи на рамену, или о рамену.

²) Ове разумијева себе и домаћина.

³) Потребан.

⁴) Неки би старији реки: „Да опростиш моја ђевојка!”

⁵) Разумије своју породицу.

⁶) Задовољна.

⁷) Догоди се да је одма обећа, или да се исприча: е ђевојка није за удадбу нарасла, или да је „запачата“ бива: вјерена.

⁸) Ову ријеч употребљују многи мјеште: “у здравље твога дома“, и има једнако значење.

“Босанска Вила”  бр. 14   1891.