понедељак, 24. јун 2019.

1812 – 1912




1812 – 1912

Гђе год Јадран плаволика
Дубравом се зора бијели,
Ту с Тврдоша у Савину
Испосници Божји сјели.

И подигли манастира
Поред Божје мајке храма,
Да по нашем дробном Српству
Просвјетнога сије плама;

Да му служи крстом, мачем;
Да му срце снагом нади;
Да му буде љекар души
Ускрсом се док помлади!

Вијек вјеком ођекује
А свак српско срце гађе.
Ал’ од груди србинових
Сваки душман Тимор нађе!

О Ловћену славска дико
И вулкане родољубља!
Сваки камен све вјекове
Нек ти буде српска зубља!

У служби ти правде свете
Гњездо вије величина,
Која царству диже славу:
На темељу свих врлина!

Ти опреми старца света
Што ни мравка сатро није;
Крст у мач му у рукама
А врх гуња плашт мантије.

Са њиме су синци твоји
Дика српства и словенства,
Див јунаци Црногорци
Све уреси човјечанства;

Са русима, бокељима
Здружила се браћа мила:
Над том војском са поносом
Смјешила се славска вила,

Непобједних про лíтица
Па про Цуца и Бјелица,
И приморске стране многе
Пријеђоше му свете ноге;

А када га Господ славе
У манастир свет’ донесе
Те у Бањи светог Ђорђа
Богу жртву кад принесе,

Превезе га хтра лађа
Ход му звона величаше,
Са јадранским шумовима
Савински се смијешаше.

“Хура!” Руса славске дике
Поздравило “Светог Вожда”
‘И живио!” Србиново
Ка’ Дечанског сред Велбужда

Ту заставе благослови,
Сједа му се брада тресе;
Благослови Божје име
Потресено глас узнесе:

“Французу су народ красни
Пуни знања и мудрости,
Ал’ над Боком показаше
И звијерства и лудости!

Као да су нехришћани
Удрише ми на светињу:
На Прасквиицу манастира
Кнеза Балше задужбину!

Миковића и Љубишу
Калуђере добре моје,
Пред Будвом су мушкетали
Ка’ злочинце задње соје ¹)

Ставили су таљ на главу
Перазића Димитрије,
Што је стража вјере рода,
Да пожељет бољег није.

Три јунака Шпадијера
Од њих ми је сад’ нестало;
За онака три витеза
И царство би заплакало!

Паштровиће зорне моје
Тешко сада уцв’јелише;
Шиндика ²) им Миковића
И Кентеру погубише!

Посјекоше Боки горе
Рзум чине на ђевојке;
Невјестама вјерним браку
Пробадају часне дојке!

Закукала сиротиња
Од пореза и од глоба
Тежи јој је зулум поста’
И од мрачног хладног гроба.

То не смијем трпљет више
Правду бранит’ Бог ми вели;
Једног од нас за вијеке
Нек се Боке одијели;

Ми домаћи да смо дома
Ил’ у гробу земље ове
Ил’ Фрнцези да нестану
С ове груде Србинове!

Наполеон цар гласити
Русију би да поплави,
Па потоме све Словенство
Све вјекове да пригњави!

Сад на Москву с војском оде
Да ле лиши све слободе!
О, неда му Бог те среће
Ни мириса руско цвјеће!

Руси ће га дочекати
Нек’ нас за то сћтрах не бије;
Вјекови ће величати
Славодобит сад’ Русије!

Ал’ славенски соколови
Браћо Срби и Москови!
Александро, царе први
Од нас тражи жртву крви!

Помоћ’ браћи у невољи
Свемогући Господ каже,
Да русима поможемо
Крв и вјера нам налаже.

Сви удрите на душмана
Ослабиће њему снага,
Па га лашње сред мегдана
Побједити браћа драга;

Ал’ чувајте Конављане,
Заједно нам на Косову
Сложниј’ Турци раздробише
Царску круну Душанову!

Чувајте ми и Жупљане
Драгу браћу крви наше;
У цв’јетању српске среће,
И Жћупа нам мирисаше.

Чувајте ми Дубровника
Конак српски побројани,
Ка’ Грцима са Атином
Свијетли с унам с њима дани.

“Тешко земљи” ријеч стара,
Куда ратна војска прође,
Ал’ та браћа нек пожеле
Да им братац опет дође.

Сву ми браћу поштедите
Да ми не би сад’ уздахла;
Имање јој не дирните
Та, Вам рука не усахла!

Ал’ барјаци освећени
Што вам моја рука даде
Нек француске код т браће
Замијене славно саде!

А’ нек Божја Правда дадне,
Људска крвца што потече,
Да слободе и правице
Браниоце не опече!

Тад од хљеба и од вина
Претворио Бога Сина,
Па причешће Божје свијем
Јунацима даде тијем.

“О, владико Петровићу,
У бој ћемо за слободу!
А Господ те, Свети Петре,
Дуго чува’ милом роду!”

Глас ођекну војске сложне,
Топ и пушка загрмљеше;
Мало прошло а Мармона
јадран’ вали однијеше….

Француски је барјак славни
Српски барјак замијенио,
Ал’ паришким њега миром
Аустријски одмјенио!

Милочер, под манастиром Прасквицом у Паштровићима на св. Параскеву, Римљ.  1912.         

Српски родољуб
(Дионисије Миковић)



¹) То је било 4. јуна 1812. г. Тада су пропала и многа Паштровска писма од вељег историјског значаја. Казивали ми старци, да су се кроз читав мјесец дана та писма бјелушала по мору од Прасквице до Будве. Паштровићи свагда жале  на Францезе што суи м на манастир тајно ударили, порушили га и опљачкали.

²) Начелника Саву.

“Бока”велики илустровани календар за год. 1913











29. јулија 1712. – 1912. “Царев лаз”





29. јулија 1712. – 1912.  “Царев лаз”

Од Српског Родољуба

Јулска зора са Босфора,
Цар Ахмета војску прати,
А свег турства:
жеље, гласи
и уздаси;
Да се дому сретно врати!
Није Стамбол даво таке
Пратио јунаке!
Ал’ по војску стид је грна
Што је вод мис’о  црна;
Што је жеље пакла воде:
Да разори дом слободе!

Султан Ахмед војску гледа
И строго јој заповједа:
“Иди војско, иди громе,
Пр’јеђи брда, поља, горе,
О груди ти нек’ се сломе
Суре ст’јене Црне Горе!”
Алем-сабљу тад’ одпаса
Ахмет-паши сам припаса:
“Даривам ти сабљу ову
А за главу Данилову!
Нека Црна Гора цркне
Свему Српству с њоме смркне,
А да му се већ не зори,
О слободи да не збори;
Свака нада у амбисе
Нека Српству стровали се!”
Султан грану, а војска му плану,
И на “Пржник”, до скора освану!

Све то чуо дика од видика
Све дознао Данило владика!
“Ко да цркне, коме ли се смркне?!
Нека смркне нек’ на душек цркне:
Свак’ цвркнитељ човјечке светиње
Тријебитељ српске сиротиње!”
Браћо моја, надо Србинова,
Мученици од страшна Косова;
Ој поносе колијевке свете!
Ево Турци и сад’ на нас лете!
Шездесет је хиљада Турака
А води их паша од првака.
Но у име крста и слободе
Дочекајмо светиње одроде!
Пет хиљада нас има јунака
Остатака косовских предака ¹)
Ал’ ка’ Ловћен нек нам буду прси
О њ’ силникурачун се помрси!
А из крви што нам сада пане
Нек слобода Србинству осване;
Нек’ му ране изл’јечи Цетиње
А с Пржника Врана и Влахиње:
Да почетак ускрснућа јави
А потомство свако да нас слави!
Имам наду у Божију владу
И вас браћо, Србадију младу:
Да ћемо ми поб’једит и сада,
Нека и вас та испуни нада!
Таква нада снагу повећава
И велика ђела остварава!
Сад у име Србинства и крста
У кога је српска крвца чиста!”
Данил доче, а крст Бога Христа
Са сабљом му у руке заблиста!
Данил рече, а слога се стече
За њим војска сва у бој потече.
Пуче пушка, јатаган зазвечи
Стамбол, Мисир Азија зајечи!...
За три стотин’ нашијех јунака
За светињу што ту покри рака, ...
Двадест хиљад’ турскога пораза
Прозвало је:”Царевога-Лаза”
А Српством се по долу и гори
Петровићу, с јунацима хори:
“Предходници староставна доба
Ваше име не имало гроба:
Све вјекове гусли вас пјевале
А душе вам раја рајевале!”

Рисан, ман. Бања, 29./VII. 1912.

¹) Наш уважени пријатељ и драги брат Србин, г. Dr. Иво Стефановић, написао нам је:
“Народно је предање, да је из Грбља отишло у помоћ браћи Црногорцима, и с њима бој било на “Царевом Лазу”, 70 Грбљана; а пред њима славни јунак Раде Љепавић ; да су се јуначки борили, и да се од њих из боја својој кући повратио само јунак Вуко Мирковић чије јунаштво опјева наша народна пјесма.
Узрок њихове погибије је тај, што су они ударили на најпредњу турску војску гђе је она најјача била а гђе им Раслапчевић повикну да не ударају:”Да их љута не уједе гуја!”
Предање је народно, да е је оне године и родило свакоме јунаку којему је жена трудна била, син, осим попу Зекљевићу из Главатичића коме се је родила кћер!
Свијема славнијема борцима хвала “Слава и Вјечнаја памјат!”



“Бока”велики илустровани календар за год. 1913












Ксенија






Ксенија



Да је вила имала би крила
Али за то неби љепша била!
Њена лица, стаса и окрета
Нећеш наћи у по б’јела св’јета.
Бољег срца не тражи у створа
Оно љечи и љутог злотвора!
Од доброте и очињег чара
И сунце би пожељело дарa!
Код свакога лети рањеника
Косовскога дичног осветника;
Засукала свилене рукаве
Па испира те ране крваве,
Као вила све му биље нуди
И весељем испуњава груди.
Превија га и ране му љечи
О слави му пјесмица јој звечи!
Рањеник се са раном поноси
Књегињице доброту узноси.
Па с мирисом понајљепше руже
Нека јој се и пјесмице друже.
Дајте вина, па нека се пије
Књегињице у здравље Ксеније!
И још, па још напуните чаше:
Све у здравље ове виле наше!¹)

¹) Аутор ових пјесама обећаје опјевати и даљње успјехе дичне братске црногорске војске, и с њима окитити идућу “Боку”. Ако му оронуло здравље допусти личним ће учешћем скупљати податке и по заслузи истаћи појединце; 
Боже дај!

Уредништво



“Бока”велики илустровани календар за год. 1913










Освојење Туза



Пјесме новог црногорско-турског рата  

“С нами Бог разумјејте јазици, и покарјајте сја. Јако с нами Бог!”  


Освојење Туза

Тузи драго! По чем си прозвато?
Поље ти је небројено злато;
Кроз-ањ сребре ријеке, потоци,
Бјелушају снијежни притоци!
Твоје горе и твоје дубраве
Соколови и орлови славе!
Твоја брда продиру облаке
А имадеш огњене јунаке.
Скупље си нам него чисто злато,
Па с чега си ти тако назвато?
Да нијеси по српским муцама
Петовјечном извору тугама?!
Зоро б’јела ти се бијелила,
Тузи! врата Скадру отворила!
Ој, Призрену откључај капије
За свог цара уреси чаршије!
Нек пропоју на Шаргану виле
Та давно су у корути биле!
Дечић паде, а Шипчаникпаде
Свак’ јуначки као јунак ваља;
Сад слободом и они се сладе
Под крсташем Петровића Краља.
Сретно јутро светога покрова
Покри Тузу магла од топова
Сикћу муње громовних пушака
Црногорских славнијех јунака:
Хај Зећана и Бјелопавлића
Смијешане бригад’ Вучинића;
Батерије Лакић-Божовића
Настадина тог Ивановића,
Глас пролама старога ратника
И у боју побједника дика:
Бригадира Велиш Лазовића;
Команданта са њиме Лакића.
Војсковођа свију хоре гласи:
Турска војска ту да се угаси.
Како грају Стамбол чути може,
А примјером војсци славу множе;
Храбре војску, и ако не треба;
Она бије као гром са неба;
За крст часни и слободу браће
Живот вр’једни сваки сада даће.
Ал’јуначки турчин одговара,
Јунаке нам оловом обара!
Ал’ поносно крсташ напр’јед греде
Полмјесеца знаци пред њим бљеде.
Храбри турци предадоше “Тузи”
Да већ дивни, по ропству (не) пузи. (Руком додато “не”на расположивом примјерку.)
А краљевић Петровић Данило
Славне војске најмилије крило,
Оцу Краљу шиље нешто дарá:
Пет-шест хиљада турака шићара!
Сретни данче ти се бијелио,
Црногорче, вазда се веселио!
А ти “Тузи” свијетли мегдане,
Прозови се  Нови бијели дане!

“Бока”велики илустровани календар за год. 1913