Јуначка смрт војводе Стевана Синђелића

Јуначка смрт војводе Стевана Синђелића

Ове године навршује се 100 година од када су Турци као мравињаци поново навалили да покоре побуњену Србију.

Славни соко Ђорђе Карађорђе пробудио је храброст у храбрим јунацима; одушевио их за стару славу и слободу и освјежио узвишеним аманетима Св. Саве, па им личним јунаштвом примјер даје, и на свије странама рањене Србије:

Ах, потоком крв се лије!

По крви се гази плије

Од Србаља грми граја:

“Ми нијесмо ником раја!”

Топом Турчин одговара, -

Ал’ идеја права – света

Кумбаром се не обара

Ни јој квари бајонета.

Грло, пушка звек ханџара

Направили хармонију –

Па уз Ђока-Господара

Вјенац славе Срби вију.

Ђока лети на све стране:

“За крст часни и слободу!”

Ђока викне, сунце гране

Ка’ од грома Турчин пане.

“За крст часни и слободу!”

Карађорђе: тресну – гласну –

А слобода сјајним лицем

Над Србијом жељно бљесну.

“За крст часни и слободу!”

Карађорђе још заграје, -

Па, кроз облак крви вреле,

И слободе сунце сјаје.

1809. год. навалили Турци од Ниша, а дични војвода Стеван Синђелић са својим јуначним Ресавцима, дочека их огњем из пушака на Чегру, код Ниша. Кад виђе да не може одољети многобројној турској војсци, он тада с дичним Ресавцима помоли се Богу истиноме, па: за крст часни и златну српску слободу, пуца кубурлијом у барутану и лагумише себе и своје дичне Ресавце, али и виши број Турака, с којима се већ, у тврдом шанцу, смртне игре бјеху поиграли!

Ова слика преставља онај тренутак, кад је славни војвода Синђелић пуцао у барут.

Неумрлим јунацима слава, хвала  вјечная память!

Д. М.

(Дионисије Миковић)

"Бока" 1909