Пјесник и пјесма

Пјесник и пјесма

Пјесма моја, куд би сада хтјела?

Ил’ би рају, ил’ убавом гају?

Бил’ омиљу или би ковиљу?

Ил’ би вилу у облак помела?

„Нећу рају ни убавом гају;

Нећу миљу нити ћу ковиљу;

Нећу вили санци јој се збили!... —

Но ћу крају твога срца рају...

И кад спаваш... ти о срећи сањаш...

И кад клечиш... ти за срећу молиш...

А канђело кад гори весело

Тој се срећи к’о на јавље клањаш.

О! што си се пута заклињао,

Кад би срећу једном понајвећу...

За живота мога’ целивати —

Не б’ жалио видјет’ смртну св’јећу.

Пјевам зори... пјевам жићу твоме...

Пјевам зоре ускрс понајвећи...

Ђурђев-данче дивни обистанче,

За те слава Богу истиноме!

Рисан (ман. Бања), на Ђурђев-дан 1897.

Дионисије Миковић

"Луча" 1897.