Поздрав
слављенику приликом 50-годишњег јубилеја
(Јовану
Сундечићу*)
У вјекове
искушења,
У вјекове
мука, крви;
Уз свој
народ, српски народ —
Свештеник си
био први.
Сву си судбу
с њим дјелио,
Предњачио
славу брати,
Молећ’ Бога
неће ли му
Тешке патње
олакшати.
Ко би мога’
избројити
Оне вјечне
дике наше,
Што у светој
дужној служби
Сав свој
живот роду даше?
И ти си нам
примјер — дика...
Са оружјем
нашег в’јека,
Златно перо,
оштри мачу,
На ти слава
до вијека!...
Рисан, о
Ускрсу 1898. Игуман
Дионисијс Миковић
* Примједба pobori.com-a
“Луча” 1898
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg09FM_5fz712V9zPemXahNSPm9aAjwq9rA0xE-t8UevcttWLsqM7MNbSAVe20M6fEgFeHICDxp-6VJUOR5dXLXmVzBK9timbrwclPqNB-f5o-XCFTAQM_DWd7dcuQ0pXR8usGateRx_ag/s1600/02+srpski+jezik+nema+nikog+osim+nas+MALI.png)
Нема коментара:
Постави коментар