Освојење Туза

Пјесме новог црногорско-турског рата  

“С нами Бог разумјејте јазици, и покарјајте сја. Јако с нами Бог!”  

Освојење Туза

Тузи драго! По чем си прозвато?

Поље ти је небројено злато;

Кроз-ањ сребре ријеке, потоци,

Бјелушају снијежни притоци!

Твоје горе и твоје дубраве

Соколови и орлови славе!

Твоја брда продиру облаке

А имадеш огњене јунаке.

Скупље си нам него чисто злато,

Па с чега си ти тако назвато?

Да нијеси по српским муцама

Петовјечном извору тугама?!

Зоро б’јела ти се бијелила,

Тузи! врата Скадру отворила!

Ој, Призрену откључај капије

За свог цара уреси чаршије!

Нек пропоју на Шаргану виле

Та давно су у корути биле!

Дечић паде, а Шипчаникпаде

Свак’ јуначки као јунак ваља;

Сад слободом и они се сладе

Под крсташем Петровића Краља.

Сретно јутро светога покрова

Покри Тузу магла од топова

Сикћу муње громовних пушака

Црногорских славнијех јунака:

Хај Зећана и Бјелопавлића

Смијешане бригад’ Вучинића;

Батерије Лакић-Божовића

Настадина тог Ивановића,

Глас пролама старога ратника

И у боју побједника дика:

Бригадира Велиш Лазовића;

Команданта са њиме Лакића.

Војсковођа свију хоре гласи:

Турска војска ту да се угаси.

Како грају Стамбол чути може,

А примјером војсци славу множе;

Храбре војску, и ако не треба;

Она бије као гром са неба;

За крст часни и слободу браће

Живот вр’једни сваки сада даће.

Ал’јуначки турчин одговара,

Јунаке нам оловом обара!

Ал’ поносно крсташ напр’јед греде

Полмјесеца знаци пред њим бљеде.

Храбри турци предадоше “Тузи”

Да већ дивни, по ропству (не) пузи. (Руком додато “не”на расположивом примјерку.)

А краљевић Петровић Данило

Славне војске најмилије крило,

Оцу Краљу шиље нешто дарá:

Пет-шест хиљада турака шићара!

Сретни данче ти се бијелио,

Црногорче, вазда се веселио!

А ти “Тузи” свијетли мегдане,

Прозови се  Нови бијели дане!

“Бока”велики илустровани календар за год. 1913