Освојење Бијелог Поља, 27. септ. 1912.

Пјесме новог црногорско-турског рата¹) 

“С нами Бог разумјејте јазици, и покарјајте сја. Јако с нами Бог!” 

Освојење Бијелог Поља, 27. септ. 1912.

Бјеле карте нек никад нестане

А телеграма нека не пропане!

Вукотића све вјекове било!

И Бјело се поље бијелило!

Грло гласно све ти било часно!

Дични Јанко збори громогласно:

“Војско моја пјеве српске славе

На име ти Краља наше главе:

Б’јело Поље бије тама јака

Нема: зоре, данка, од турака!

Зора б’јела нек му сјутра сване

Нек свјет чује да из крви наше

Слободом се браћа привјенчаше!

И слободе сунце га огране!

Јанко збори, брдо одговори

Јанко зове, планина оџове

На све стране чују га злотвори:

Витез зове младе витезове:

Матановић Мила командера

Са ускоци – четом пијонера,

И са оним центра – батаљоном

Оном српском кресавица муњом

И Милоша Меденицу кличе

Да се соко са сокола миче;

С Морачани и са Липовљани

Батаљони вазда поуздани;

Зове Павла Вујисића млада

Да и сада као и досада,

С батаљони пољски и ровачки

Сваки шанац разори турачки;

Од Лепенца па све до Врањеша

Нек одјекне наша сложна креша!

Божовићу командир Машане

У Вешковцу нека кула пане!

Војска ти је слава од мегдана

Један дио заузми Пренћана!

Командиру Јован Меденица

С војском Лиму хитај као птица!

Влаховићу Перишо витеже,

Витезови на Турчина реже!

Ти и Јован, похвални јунаци,

Са то наши витешки војаци;

Заузмите главне позиције

Око Лима са стране обије!

А ја ћу вам громом од јунака

Понајпрви код Бјело-пољака!

Сад у име Христа и Србинства

Браће тужне: слободе, јединства!

Љубав слога нек је како ваља

Све по жељи нашег славног Краља!”

Јунак рече, јунаци га чуше:

Од пуцњаве горе одјекнуше!

Направи се тама од облака

А Лим други од крви јунака!...

Нешто сати тако потрајало

Бјело Поље ускрс дочекало;

Скиде мрежу косовскога мрака

Црне Горе у славу јунака!

Б’јело поље слави владаоца

Николаја ослободиоца!

Већ не тужи за светога цара

Осветио Никола Лазара!

“Бока”велики илустровани календар за год. 1913