29. јулија 1712. – 1912. “Царев лаз”

29. јулија 1712. – 1912.  “Царев лаз”

Од Српског Родољуба

Јулска зора са Босфора,

Цар Ахмета војску прати,

А свег турства:

жеље, гласи

и уздаси;

Да се дому сретно врати!

Није Стамбол даво таке

Пратио јунаке!

Ал’ по војску стид је грна

Што је вод мис’о  црна;

Што је жеље пакла воде:

Да разори дом слободе!

Султан Ахмед војску гледа

И строго јој заповједа:

“Иди војско, иди громе,

Пр’јеђи брда, поља, горе,

О груди ти нек’ се сломе

Суре ст’јене Црне Горе!”

Алем-сабљу тад’ одпаса

Ахмет-паши сам припаса:

“Даривам ти сабљу ову

А за главу Данилову!

Нека Црна Гора цркне

Свему Српству с њоме смркне,

А да му се већ не зори,

О слободи да не збори;

Свака нада у амбисе

Нека Српству стровали се!”

Султан грану, а војска му плану,

И на “Пржник”, до скора освану!

Све то чуо дика од видика

Све дознао Данило владика!

“Ко да цркне, коме ли се смркне?!

Нека смркне нек’ на душек цркне:

Свак’ цвркнитељ човјечке светиње

Тријебитељ српске сиротиње!”

Браћо моја, надо Србинова,

Мученици од страшна Косова;

Ој поносе колијевке свете!

Ево Турци и сад’ на нас лете!

Шездесет је хиљада Турака

А води их паша од првака.

Но у име крста и слободе

Дочекајмо светиње одроде!

Пет хиљада нас има јунака

Остатака косовских предака ¹)

Ал’ ка’ Ловћен нек нам буду прси

О њ’ силникурачун се помрси!

А из крви што нам сада пане

Нек слобода Србинству осване;

Нек’ му ране изл’јечи Цетиње

А с Пржника Врана и Влахиње:

Да почетак ускрснућа јави

А потомство свако да нас слави!

Имам наду у Божију владу

И вас браћо, Србадију младу:

Да ћемо ми поб’једит и сада,

Нека и вас та испуни нада!

Таква нада снагу повећава

И велика ђела остварава!

Сад у име Србинства и крста

У кога је српска крвца чиста!”

Данил доче, а крст Бога Христа

Са сабљом му у руке заблиста!

Данил рече, а слога се стече

За њим војска сва у бој потече.

Пуче пушка, јатаган зазвечи

Стамбол, Мисир Азија зајечи!...

За три стотин’ нашијех јунака

За светињу што ту покри рака, ...

Двадест хиљад’ турскога пораза

Прозвало је:”Царевога-Лаза”

А Српством се по долу и гори

Петровићу, с јунацима хори:

“Предходници староставна доба

Ваше име не имало гроба:

Све вјекове гусли вас пјевале

А душе вам раја рајевале!”

Рисан, ман. Бања, 29./VII. 1912.

¹) Наш уважени пријатељ и драги брат Србин, г. Dr. Иво Стефановић, написао нам је:

“Народно је предање, да је из Грбља отишло у помоћ браћи Црногорцима, и с њима бој било на “Царевом Лазу”, 70 Грбљана; а пред њима славни јунак Раде Љепавић ; да су се јуначки борили, и да се од њих из боја својој кући повратио само јунак Вуко Мирковић чије јунаштво опјева наша народна пјесма.

Узрок њихове погибије је тај, што су они ударили на најпредњу турску војску гђе је она најјача била а гђе им Раслапчевић повикну да не ударају:”Да их љута не уједе гуја!”

Предање је народно, да е је оне године и родило свакоме јунаку којему је жена трудна била, син, осим попу Зекљевићу из Главатичића коме се је родила кћер!

Свијема славнијема борцима хвала “Слава и Вјечнаја памјат!”

“Бока”велики илустровани календар за год. 1913