Први топ 26. септембра 1912. г.

Пјесме новог црногорско-турског рата  

“С нами Бог разумјејте јазици, и покарјајте сја. Јако с нами Бог!” 

Први топ 26. септембра 1912. г.

Здраво данче наде обистанче,

Црногорче све Европе кланче!

Краљ Никола сретни владаоче

Робовскијех суза брисаоче!

Чекаху те и зоре и данци

Петвјековни најмилији санци!

Јарко сунце ти нам вазда сјаше

Ал’ вјекови јутрашње чекаше!

Подгорицо, вазда се гордила,

Што логором сад си предходила!

Краљ међ’ војском на Градину стао

Свемогућег’ благослов призвао:

Боже вјечни, васељене хвало,

У помоћ те свагда Српство звало!

И сад зове, па се с њим прослави

Из робије да браћу ижбави.

Благослови ово крвно ђело:

За хришћанство и Твоје распело!”

Прекрсти се и два и три пута

Тако војска славом обасута.

Па дозива својега мезимца

Омладине дику и љубимца:

“Петре, сину, мила крви моја,

Твоја рука нек започне боја!

Наша рука више двјеста љета

Започиње за слободу свјета;

Па и сада, ти ми, крв од крви

За Балканце бој започни први;

За слободу Српства и Хришћанства

Удри, сине, на турска тирјанства!

Твоја браћа и сва војска моја

Почетак ће прихватити боја!

Ођек топа сад’ из твоје руке

Нек’ олакша тужној браћи муке;

Нек стамболске потресе капије

Заиграју ковчези Софије!

Ођек топа и нашег мегдана

Дочекаће благослов Балкана!”

Краљ заврши, а из свега грла крикну

“Живио нам!” грану војска врла!

А кнез Петар, као хитра муња

Смртоносна тог топа напуња.

Топ ођекну из Петрове руке,

И погоди управ међу Турке!

Планиници шанце разорио

Много турско срце изгорио!

Запуцаше пушке и топови

Заграјаше Обилићи нови:

“Ко је Србин и од Српске крви

Душманина нек и сада смрви!”

Топ и пушка недају одушка;

Топ загрми а сјевне пушка;

А од свију по јунак нестане

Гину борци на обије стране;

Многе наде многом нестануло...

Од праха се подигли облаци;

Ал’ су Турци на гласу јунаци;

Сад се бране да им нема мане

Огањ сипљу са свакоје стране!

Док глас гласну три краљева сина

Ка’ три грома с небесних висина:

“Браћо наша, јунаци избрани,

Јатагани зар су успавани?!

Јуриш, дико, Србин је навико

Надмашио још га није нико!

Заштитници вјере и слободе,

Ушто да нам данас данак оде?!”

Кроз грмљаву и страшну и мрачну

Гледни вило нашу војску зрачну!

Официра сабље заблисташе

Јатагани војске зазвечаше!

У шанчеве Турци јаукнуше,

Топови им силни умукнуше!

Зајечаше греде од пролома

А Мојковац ос Српскога грома!¹)

Да од рана саморан не тужи

Дечић му се сјутра дан придружи.²)

Ал’ ни један већ неће да јечи

Слобода их србинска изл’јечи.

Над њима се крсташ барјак вије

Књаз Данило под њим вино пије;

Прво Богу, па војсци захваља

И поздравља свога Оца Краља;

А да поздрав не буде без дарá

Салим-Един шаље командара!

Друштво праве војници без мане:

Што поштеђе српски јатагане.

А Словенством захорише гласи:

“Боже! ти нам Црну Гору спаси!

Црна Горо, наша Зоро сјајна

Пратила те свагда срећа трајна!

¹) 26. септембра од 8 до 9 сати у јутро.

²) 27. септембра у 9 сати у јутро.

“Бока”велики илустровани календар за год. 1913