понедељак, 6. јул 2020.

“Паштровска свадба”- Свадба (I дио)










Свадба (I дио)

У суботу по подне пеку се пецива, и кува се говедина и брављетина.
Како који од званица долази, домаћин га гологлав срета и с њим се љуби. Сваки мушкарац кад пред кућу дође, меће из пушке.
Они који су позвати: „са свом кућом“, доносе „поклон“ и то: непечена брава, по барјела вина, и хљеб, каквог смо видјели на углави. — Који ово не доносе, доносе новаца колико ово вриједи. Они, који нијесу позвати са свом кућом, не носе поклоне већ они код ђевојке, носе ђевојци дарове, сваки по нешто од женског одијела.

Кад се званице скупе, ухвате коло и пјевају:

„Скочи коло, да скочимо!
Да видимо ко ће боље,
А ја видим ко не може;
Ко се скоро оженио,
Свако добро пожелио!
Ко ми колу неће доћи,
Не могла га вода проћи!
Ижљег’о му чир на ногу,
А чирица под кољеном,
Да не може дома поћи!

2.

Приморкиња коња јаше,
Коња јаше, приморкиња коња јаше!¹)
Сребрном се ћордом паше,
На Дунав се надзираше,
Сама собом говораше:
„Фала теби вишњи Боже,
Што без тебе бит’ не може!
Дивна л’ ти сам и румена!
Још да су ми црне очи,
Три бих града премамила,
А у граду Алил-бега,
Алил-бега, ја л’ му брата,
Ја л’ његова братучеда!
То зачуле бегу слуге,
Алил-бегу, кажевале;
„Алил-бего господару!
Приморкиња коња јаше,
Сребрном се ћордом паше,
На Дунав се надзираше,
 Сама собом говораше:
„Фала теби вишњи Боже,
Што без тебе бит’ не може!
Дивна л’ ти сам и румена!
Још да су ми црне очи,
 Три бих града премамила
И у граду Алил-бега,
Али њега, ја л’ му брата,
Ил’ његова братучеда!
Алил-бего заповједа:
„Уфатите приморкању!
Мјерите јој мачем косу,
Па буде ли од њег дужа,
То ће бити љуба моја;
Ако буде спрема мача,
То ће бити брата мога;
Ако буде од њег краћа,
Биће љуба братучеда!“
Уфатише приморкињу,
Мјерише јој мачем косу,
Кад ли коса доста дужа:
А од мача јуначкога,
Па је била бегу љуба!“

Кад је вечера справна, домаћин приступи гологлав ономе, кога припада старосваство и рекне:

„Да си ми здрав и срећан стари свате од ките сватова!“

Овај устаје на ноге и одговара:

„Здраво био, и честито ти ово весеље !“

И онда сједне на прво мјесто, у челу трпезе.
Онда домаћин иде засједи, првијенцу, и осталим са једнаким поздравом, и сваки заузима своје мјесто.
Ако је свештеник на свадби, он сједи на најстаријем мјесту, бива: међу старим сватом и првијенцем. До кума сједи младожења, а према њима на другој страни трпезе, ђевери, ујаци младожењини.
У дну трпезе сједи засједа, и онда редимице - сватови и пустосвати!
Стари сват „од дома“ сједи на десном крају, у челу трпезе, а засједа на лијевом у дну трпезе.
Осим њих и свештеника, нико други са сватовима не сједи.
Кад сви посједају, домаћин приступи гологлав и поздрави их:
„Стари свате, првијенче и на засједи, и сва господо сватови, добро ви сиједе: по дужности и реду братскоме!“

Они му одговоре са пуно збиље:

„У име ти Божје! Добро ни дош’о!“
Сад засједа запјева с пола сватова:

„О, радости, веселости!
Ђе си до сад била?!
О, радости, веселости
Ђе си до сад била?!²)

За овим једнако запјева стари сват с другом половином, а засједа продужује с првом половином, а стари сват једнако пјева за њим те стихове с другом половином.

„Шетала сам кроз планину,
Као б’јела вила;
Па сам шљегла у Приморје,
Ђе је доста вина!
Ђе те к нама Бог донесе,
Да с’ овеселимо!
Да с’ овеселимо!“

Сад узму боце с ракијом, које на трпезни стоје зачепљене позлаћеним шипком или јабуком, и стари сват почне:

“Помози Боже, ноћас и вазда! од (име домаћина) до (име ђевојачког домаћина) да се вишају, нишају, крухом, вином, миром, и здрављем јуначкијем, докле шћела воља Божја!“

Исте ријечи понови засједа, — и онда пију ракију.
Послије мале почивке стари сват зовне:
„О, поштени засједо!“
Овај му се одзове:
„Шта велиш, поштени стари свате?“
„Призови де домаћина, да ни донесе поставу на трпезу!“
Засједа:
„У име ти Божје, домаћин чује и види!“
Сад стари сват „од дома“ овако зове свог засједу, и овај му једнако одговара, овако, бива: сваки пут, кад сватски стари сват зове свог засједу, да и овај „од дома“ зове свога и да му он једнако одговара.

Одма се донесе печење на коситерним тањирима; и чим се стави на трпезу, засједа почиње пјевати с пола сватова;

„Паде цвјетак наранџе,
По сред чаше јуначке;

Стари сват с другом половином једнако, овако и у напријед свагда.

„Да је знала неранџа,
Да је чаша јуначка,
Све би гране подвила,
и чашу би попила!“

Кад ово испјевају, стари сват рекне:
„С нама Бог, поштена засједо!“
А он одговори:
„А ми с њим, поштени стари свате!”

Кад момци разрежу печење, при чему особито пазе, да им „спона“³) од печења не фали, стари сват зове засједу:

„О поштени засједо!“
„Шта велиш, поштени стари свате?”
„Домаћин је добар чојак, па је добро чуо што прије искасмо, и постава је на трпези, но хоћемо ли се устати, да часни наш отац духовник благослови трпезу (ако је присутан) да се прекрстимо и по начину ришћанскоме споменемо име Божје, да ни поможе, ако Бог да!“

— „У име ти Божје, поштени стари свате, хоћемо сада, како не!“

Сви устану, поскидају капе, прекрсте се, ако је свештеник ту, благослови трпезу.
Кад опет сједну, зове стари сват:
„О поштени засједо!”
„Шта велиш, поштени стари свате?”
„Призови домаћина, да ни започне!”
„У име ти Божје, поштени стари свате, домаћин чује и види, и овђе ти пријеваре нема !⁴).

Домаћин одма приступи узме испред сватова комад хљеба и меса, и прекрстивши се, једе. Сад и сватови једу.

Кад од печења нешто поједу, стари сват опет виче:
„О поштени засједо!“
„Шта велиш, поштени стари свате?”
„Призови домаћина, да ни донесе здравицу, да пијемо у славу Божју!”
„У име ти Божје, поштени стари свате, домаћин чује и види!“

Одма се донесу четири боцуна вина, бива: два у челу а два у дно трпезе.
Стари сват са свештеником, или ако њега нема с првијенцем сватски засједа са домаћим, узму боцуне с вином, и са свима уставши, и скинувши капе, почне:

„У славу Божју! помози Боже и пресвета славо и сјутрашњи (име свеца) својима молитвама код престола Оца небеснога, домаћина од овога поштенога братскога дома, и домаћина онога поштенога братскога дома, код кога се спремамо! Да Бог да и пресвета слава Божја и сјутрашњи (име свеца) да им ово весеље буде с великом добром, срећом и у добри час!“
Засједа понови и онда пију сви, а послије засједа почне пјевати:

„Ко винце пије у славу Божју,
Слава му Божја вазда помогла;
Слава и сила Бога, Господа,
Бога Господа!“  

За овим стари сват повиче:
„С нама Бог, поштени засједо!“
А овај прихвати:
“А ми с њим, поштени стари свате!”
Наставе јелом и послије мало времена стари сват зове засједу, за другу здравицу, као што смо то видјели при првој, напомињући “да пијемо у славу свију светих“.

Стари сват, а за њим засједa нaпијају другу здравицу.

„Пили смо у славу Божју, а сад да пијемо у славу свију светих, да ни поможу својијема светијем молитвама код престола Оца небеснога. У славу пресвете Богородице наше и свега ришћанства заступнице, светога Јована Крститеља, светога оца Николе путника, светога громовита пророка Илије, и весела светог мученика Ђеорђије; свете Петке (Параскеве) и свете Неђеље, и (сјутрашњег свеца) и свега кола небеснога, да поможу дому домаћина, једнога и друга, и свакога ко им је у дому, и весеље им ово било с великом добром срећом!“

Пошто пију засједа почне пјевати:

„Још Божју молимо пречисту славу:
Свети Никола ев’јема помози!
Ти дај нам винце с весељем пити
С весељем пити у части⁵) бити!“

Стари сват: и сад, као и до сад, и у напријед сваки пут послије пјевања поздрави:

„С нама Бог, поштени засједо!“

И овај одговори:

„А ми ш њим, поштени стари свате!“

Пошто и још мало печења поједу, устану на ноге двије засједе, скину капе, и по годинама старији почне:
„О поштени стари свате!“

Тако одговара по годинама стари сват.
„Шта велите поштене засједе?”

„Има доба и времена, да нас поставите на стражицу а за вјерну узданицу. „И преметисте ни“ сваким добром да ћемо сјутра поћи у један богати двор; и да ћемо у њему наћи свакога блага, што требује за јунака, то јест: Ђевојака, коња и волова, џеврдара и ханџара, малијех сребрнијех пушака, тока и копача у златокованијех, ћеса с фишецима и китама од сребра и злата; ви сте преметили нама а ми свој нашој дружини!“
- „Сједите поштене засједе! Све што ви прометисмо, то ће бити ако Бог да, сјутра! Него мој засједо, (сватскоме) кад ти оком намигнем, а брком помакнем, да си „лист“ на ноге с дружином! А сада примите здравице и реците домаћину добре, како ве Бог учи, а од његове муке у његовом дому!“

Старији засједа узме боцу с вином, и напија „Трећу здравицу:

„Поштени стари свате, првијенче, и на засједи, и сва господо сватови, “с тестиром!⁶)”
Сви му на глас одговоре: „Божијем!“

— „Ви мени дадосте здравицу а вама мир, здравље и весеље од Господа Бога! А ја ћу напити за здравље и дуги живот нашега поштенога брата домаћина, да господини Бог поможе њега, његову браћу, синове, синовце, зетове и сватове, кумове и побратиме, и све остале миле, драге и уздане пријатеље, ђе год кога имао од вјере и узданице, да му га поможе Бог и сачува од болијести и од људске биједе и напасти! Да му господини Бог поможе и пријатељске пријатеље, и част дома и свакога, ко му о части ради, ако не радио, обратио га Бог да ради, не шће будне ли — ни њему наудио, ни себи помогао! А нашему брату домаћину све реушило и крешило, као лист и трава о Ђурђеву дану, а вода о Митрову дану, и кад најбоље ври! Он се фалио са свакијем берићетом а са здрављем и поштенијем образом највише, докле шћела воља Божја да Бог да!“

Кад се вином обреде, сад почиње стари сват с половином сватова:

„Ови домов дар,
Вељи Божји дар;
Ко нам пит’ вели,
Сам се весели.
Сам се весели’-
Веселио му Бог
Кућу и вас дом!
А прољеће га здраво застало,
Здраво јунака, вазда весело!⁷)

Послије обичног поздрава старог свата – послужитељи донесу на трпезу говедину, бива: На сваки тањир по један вељи комад: “поставу.“

Мало касније, пошто почну јести говедину, зове стари сват:
„О, поштена засједо !“
„Шта велиш, поштени стари свате?“
„Пили смо у славу Божју и уславу свија светија, да ни поможу, да Бог да! И пили смо у здравље додомаћиново, а сада је ред да пијемо у здравље духовничко, но призови домаћина, да ни донесе здравицу и рекне добре за духовнике!“
„У име ти Божје, домаћин чује и види!“
Домаћин дође са здравицом у руци и гологлав почне „Четврту здравицу”:

„Поштени стари свате, првијенче, и на засједу, и сва господо сватови, с тестиром!”

Сви му одговоре: „Божијем !“

Он настави: Ви мени дадосте здравицу, а вама мир, здравље и весеље од господа Бога! У сва племенита и господска здравља, која сте пили и напијали у овом сиромашком дому, да поможе Бог и услиши са свакијем добром! А ја ћу напити за здравље и дуги живот нашега часнога господина духовника, оца, који ни је јутрос појао божествену, свету литурђију, који је јутрос, и до јутрос и који ће по јутрос, ако Бог да! Да господини Бог поможе и онога ко му отпоја! Да ни господини Бог поможе духовнике од осталијex домова, који поју по миру ришћанскоме! Да ни господини Бог поможе четири васељенске патријаре и петога на мјасто пећскога! Да ни господини Бог поможе и четрдесет митрополита од закона ришћанскога! Да ни господини Бог поможе и нашега преосвјештенога господина владику (име) и све остале архијереје, који поју по миру ришћанскоме! Да Бог да да њихове молитве ваљају нама грјешнијема код пријестола оца небеснога! Да ни господини Бог поможе и свечасну господу архимандрите, протосинђеле и синђеле, игумне и проигумне, и осталу господу калуђере! Да ни Бог поможе и протопопове и попове, протођаконе и ђаконе, и мале ђаконе, и свакога црковнога чојка, који моли Бога за нас грјешне! Да ни њихове молитве ваљају пред неумитнијем и праведнијем су дијом. Да ни господини Бог поможе и старце који сједе според господе црковне, старце и младиће, и мале ђетиће!“

Сви сватови, као из једног грла прифате:

“Амин! Да Бог дa! и у части остарио!”




¹) Овако сваки стих понавља други дио кола.

²) Овако се и даље понавља у пјевању.

³) „La ѕроnа“ – Кривошијани кажу: „Запонац“

⁴) Овим се хоће да каже e je jeло у реду, и није отровано.

⁵) Значи што и руски: чест, а њемачки die Ehre.

⁶) Ово је ријеч турска, а значи: с допуштењем!

⁷) Овај припјев биљежи † Караџић послије четврте здравице.



“Босанска Вила”  бр.  21   1891.










Нема коментара:

Постави коментар