“Паштровска свадба”- Погузијељи или добро-дошљани

среда, 08. јул 2020.

Погузијељи или добро-дошљани

Овако се зову они, који сјутри дан по свадби носе новој невјести из рода, прћију. Ово су: њезин отац, или брат, и ујак; кућни зет и оближњи браственици. Овијех има два или три пут мање него је било сватова.

Ујак носи чутуру с вином, окићену, као што смо примијетили код сватова.

Прћију гоне на коњу, а скрињу у коју ће бити роба смјештена, носи жена на глави за погузијељима, или пред њима, али далеко.

Робу изваде пред свијема сватовима и кућним члановима; и броји је њезин отац или брат.

Женскиње прихваћа робу и меће на мушку постељу; да млада мушку ђецу рађа!

Вриједност потпуне прђије износи 150 дуката.

Кад сву робу изброје, погузијељи заузму прва мјеста за трпезом

„На којој је вино и ракија и остала свака ђаконија !“ (Срп. нар. пјесма) а остала заузму сватови. Ови сад одају добродошљанима, почаст као што су је они код њих први дан имали.

Овдје су једнака јела, једнако се напија и пјева, као што смо примијетили код сватова.

На петој здравици дарива се кум с кумом. Кум дарива куми неколико златнијех новаца, по свом могућству, на танко одрезатом комадићу хљеба, или мјесто новаца златни прстен. Она њему дарива: кошуљу од бијелога платна, памучне или вунене чарапе, и киту цвијећа. Осталим сватовима дарива само по киту цвијећа, љубећи их у руку.

Кад је кум на поласку, кума му изнесе свој дар у црвеној свиленој марами, и пошто му га да, он се с њом пољуби, и дарива јој златни или сребрни новац. Baљ’да га стога женскиње припијева, кад га позива на играње:

„Златни куме, и сребрни!

Нека ти је част!

Пред свом браћом и дружином,

Вазда поштен глас!“

Женскиње окити својијем цвијећем чутуру, а домаћин је напуни својијем вином, па је на поласку да добродошљанском чутурачу.

Добродошљани се на поласку поздрављају са сватовима, и домаћима, с пуцањем из пушака. Кад један другог зовне по имену, овај му се одзове, а онај измеће пушку, и тад му овај одговори метком из пушке. Овим се редом поздрављају, докле се далеко од куће одвоје. Домаћин са својима не наваљује с пуцањем, бојећи се да погузијељима, т. ј добродошљанима, којијех је много мање не учини на као: као што би им могао учинити, да им у случају наваљивања помањка праха за одговарање, што би срамота била; стога им се већином само одговара.

Овако се с домаћином и с његовим браственицима поздравља кум при одласку, а такође и сватови, који нијесу из истога села.

Онијема, који су позвати на свадбу: „са свом кућом“, шаље домаћин кући као уздарје; разнога јестива, вина и ракије.

 “Босанска Вила”  бр.  24   1891.