среда, 8. јул 2020.

“Паштровска свадба”- Свадба (IV дио)






Свадба (IV дио)


Здравицу дају свакоме, кога на путу срету и њом свраћају у свако село, крајем ког или кроз које, имају проћи. Ако немају времена да пођу у сваку кућу, они пођу у сеоског старјешине, и онда се броји као да су у свакој кући били.
Најприје иде мачетар а за њим барјактар, и на свакој равници мало поиграју и међу из пушке. За њима иде првијенац, за овијем стари сват, па кум а за кумом младожења¹) и онда редимице сватови, а најзадњи засједа.

Коло пјева:

„Пошли збогом кићени сватови!
На путу ви добра срећа била,
И на дому весело враћење!
Нешћио ви никo нaудити
Нити шћио нити помислио,
Ако шћио, ништа ви не мого,
Ни му дао свемогући Бого!“

Кад барјактар и мачетар изађу из кола, поздравивши га с пуцањем из пушака, и протрче пред сватовима, коло запjева:

„Лак’, полакше, перје барјактару!
Да ти не би перје отпануло!“²)

Сватови идући пјевају један по један, или по двојица уједно, из гласа, јуначке пјесме, пјевајући старог свата и остале, бива:

„Да си здраво, бане, стари свате!
На путу ти добра срећа била,
А на дому весело враћење!“

Онај, кога припјевају, захвали се једним метком из пушке; а кад, на свршетку пјесме, запјевају пјевачи:

„Да сте здраво сва господо редом!“
сваки изметне по једну пушку.

У селу, у ком је ђевојка, “муштулугџија“ с чутурачом обиђе сваку кућу; а, кад изађу од ђевојке, меће из пушке, и потрче у сусрет сватовима.

Пред кућом (у коју долазе сватови), ухвати женскиње коло, а барјактар с мачетаром „од дома“ изађе у сусрет сватовскоме и играју један с другијем. На свршетку игре мећу из пушке, па се поврате и уђу у коло и играју, докле дођу сватовски а тад поздраве, коло пуцњавом из пушака, и уђу у кућу а сватовски играју у колу, ког једнако на свршетку игре поздраве пуцњавом. Коло пјева :

„Добро дошли кићени сватови,
С вама добра срећа долазила,
Добра срећа и господин Бог!
Јесте ли ни здраво путовали?
Од пута се трудног утрудили?”

Пред кућом сви сватови испале веље пушке, па их дају момцима; који их гологлави пред вратима чекају. Такође двојица, посипљу им воду те умивају руке, и отиру с чистим “ручницима“ које ова двојица држе на десним раменима.
У кући их дочека стари сват од дома, сједећи за трпезом, и поздрави их: „Добро дошли!“ Они му прихвате и вас добро нашли!“

Сваки заузме своје мјесто, као што смо на вечери примијетили, само сад не сједе ђевери. Сад сватовски стари сват зове свог засједу: „о поштени засједо!“ „Што велиш, поштени стари свате?
„А, да ну, погледај низ трпезу по дружини, јесу ли ни браћа сва прегазила: да се није који год од пута утрудио па изостао?”

— „У име ти Божје, мој лијепи бане и бановићу, сва су, фала Богу, наша браћа, дошла здраво и весело; а да је и дужега ода било, не би им се требало бојати: јер, ти знаш, да овђе није ни једнога који не може муку поднијети и стићи и претећи, ђe Србин у помоћ виче, и образа се и правде тиче!“

Мало касније стари сват зове засједу да призове домаћина: „да поставом испуни трпезу!“

За њим једнако зове кућни стари сват свога засједу. А кад се печење донесе на трпезу, сватовски засједа почне пјевати с пола од свата исту пјесмицу, коју смо прибиљежили на вечери; и пошто се: и ова пјесмица испјева, једнаким редом као на вечери, стари сват заповиједа засједи:

„Призови домаћина, да ни доведе оно чељаде, за које смо дошли, да се боље овеселимо!“³)

Овај му одговори: „У име ти Божје, домаћин чује и види!“

Сад кућни стари сват зове свога засједу:
„Стари сват од пута, заповиједа: да му се доведе - чељаде, за које су дошли, да се боље овеселе!”

Његов му засједа одговори: „У име ти Божје, сад ће доћи!“

Чим сватовски стари сват спомене “чељаде, за које смо дошли“, ђевери поиграју по кући и не престају, докле им се ђевојка не доведе.

Сад ујак стави ђевојци вијенац на главу, ког је он оплео, уз припомоћ женскиња, које је у исто доба савијало цвијеће у ките, да дарује сватове, од наравног цвијећа⁴) (кад су сватови путем ишли) пјевајући:

Пасла (име ђевојке) пауниће
И бијеле голубиће;
На дан перце узимала,
У Мљетке га пошиљала
У Мљеције, на златара,
Златом га је пожикала,
А бисером испуњала,
Старом свату даривала!⁵)

Па је изведе⁶) пред сватовима с поздравом:
„Стари свате, првијенче, и на засједи, и сва гоподо сватови, добро ви сиједе.”

Сви му весело прихвате: „Добро дошли !

Сад се с њом окрене к ђеверима: „Ђевери! Срећна ви ђевојка; вама мила снаха,⁷) а младожењи обречена вјерна љуба!”

Старији је⁸) прихвати и мијења јој цревље, бива: за оне које јој је донио, а оне у које је примио остају, и окрене је три пут на десну страну, па скине главе вијенац — ког је сестрићу на дар донио, па он, мјесто њега носи, а с ђевојке скине њезин, па - стави на главу младожењин, а њезин на своју главу, и онда се пољубе у образ. Од сад се ђевојка већ ни ским не љуби прије вјенчања. Сад се с њом окрене сватовима и поздрави их:
„Стари свате, првијенче, и на засједи, и сва господо сватови, добро ви сиједе!”

Они му радосно прихвате:„Добро ни дошли!“

Ђевери заузму своја мјеста за трпезом, и међу поведу ђевојку, али она сад не сједи.
Сад стари сват виче засједу да призове домаћина:

„Да ни донесе једну чашу од злата, да се ови добросрећни младијенци прстенују!”

У ову чашу налиjу вина и ставе је на колач⁹) међу младијенцима. Младожења стави прстен у чашу, млада га извади на колач са прстима од обије руке.
Он га опет стави у вино, а она га извади, па га он тек трећи пут стави њојзи на средњи прст десне руке. Ђевер испије вино а чашу стави у шпаг,¹º) а засједа почне пјевати: (с пола сватова, као и до сада)

„Сви часи добри, ови најбољи,
Кад се наш (име младожење) с љубом састави!“

Кад ово испјевају; зову домаћина да се с њима уједно Богу помоли и пије ракију. Даље шљедује као што смо на вечери забиљежили. За вријеме сватовског обједа, женскиње пјева:

Повила¹¹) се златна жица из рожанства луга,
Савила се свештенику, (или ако њега нема
старом свaту) - около клобука.
Част да ти је стари свате и црвено вино.

Овако припијева свијема;

Даље пјевају још и ове пјесмице:


1.

„Винце је текло,
Нама је рекло:
„Пијте ме, пијте,
Добри јунаци!
Мене ће бити,
А вас неће бити;
Али ће бити
Ко ће ме пити!“


2.

„Ово је вино црвено
Пијмо га весело,
Нек не чује све село,
Да смо здраво и весело!“


3.

„Ово ј’ вино гратошија,
Ко је премеће,
Преметнуће старог свата
Све је мене стра!“

Овако се припијева прије и послије здравица, а чим стари сват зове за здравице, настане свечана тишина.

Пред трећом здравицом, пошто засједа зове старог свата, као што смо видјели на вечери, зове кућни засједа свог старог свата, и каже му:

„Ево оволико доба да си ми обећао, да ће доћи у ови сиромашки дом неки богати људи, са златнијема и сребрнијема токама и копчама, и да ће донијети сјајнијех џеврдара и златнијех анџара, сребрнијех пушака и ножева, а највише мира, весеља и здравља јуначкога; ти си то прометио мени, а ја свој нашој сиротињи.“

Овај му одговори:

„Што сам ти год прометио; нијесам те преварио, а ево фала Богу, пуна ни је кућа богатијех и добријех
људи, као најсрећнијех година, и као што је икад била; донијели су свега, што носе добри јунаци, — добри, поштени, и богати Срби, а највише: мира, и весеља, и здравља јуначкога!”

И закључује као сватовски:

„Него узми здравицу и реци добре домаћину!“

Онда шљедује здравица коју смо видјели на вечери.

При четвртој здравици нареди стари сват засједи, заповједи ђеверима, да изведу ђевојку: „на добру молитву“, и ови одма изађу с њом иза трпезе, и стану на прострту струку на сред пода. Одма изађу иза трпезе оба засједе, и сватови дају кутњеме мале сребрне и сребропозлаћене пушке, ножеве и ханџаре; и кад ђевојка клекне на струку, он јој ово оружје стави у наручје. Предвостручи један бијели вео, па преко њезине главе да један крај сватовскоме засједи, други задржи сам, па јој збори: „добру молитву:

„Помози Боже, и намјери се у велики добри час!“

Сватови устану на ноге, и гологлави заграју из једног грла:

„Амин!“

„Ајде, наша сестро! Из овога дома пошла у велики добри час!“

 „Амин!”

“А у дом, у који си кренула, пошла у велики добри час: за срећу и част његову и овога дома!“

“Амин!“

Ти лијепи род родила: девет синова, и десету кћер, за милост!“

Амин!“

Два ти била као два бирана првијенца!“

Два, као два поштена стара свата!“

Амин!“

А четири, као два на засједи!“

Амин!”

А један ти био као твој добри и поштени отац!“

Амин!“

– „A шћер ти била: као твоја добра и поштена мајка!“

Амин!”

Молитву понови сватовски засједа, па јој онда дигну оружје и поврате сваком своје. Од сад ђевојка сједи за трпезом међу ђеверима, али свагда устане напитници.

При петој здравици донесу се сватовима дарови, бива: старом (сватовском) свату, цвaнцику, првијенцу цвaнцику, куму цвaнцику, сватовским засједама, сваком по цвaнцику, ђеверима уједно цвaнцика пет и по а осталијема сватовима по по цвaнцике, и сувише барјактару свилени фацулет, ког му привежу при барјаку. Уз ово дарива се свакоме по кита лијепога цвијећа.

Шеста здравица шљедује као што смо видјели на вечери, а послије ње донесе се на трпезу сир, сирница, и салата, коју принесе засједи најмлађа на одива, те јој овај да као уздарје по цвaнцике, - му је домаћин нарочито за то дао са засједским даром. Сирница се принесе пред ђеверима, а сир пред свијема. Ђевери дају по сирнице старом свату, а овај од ове половине пошље пола засједи, на што му он, као
уздарје, пошље пола салате, коју раздијели уз дијел сирнице, са пола сватова, као што и засједа дијели с другом половином.

У седмој здравици има мале разлике између седме здравице, коју смо на вечери видјели, с тога ћемо је овђе у цјелини саопштити. У овој сада замјењује првијенца, стари сват од дома.

По обичному звању здравица, почне сватовски стари сват:

У сва племенита и господска здравља, која писмо и напијасмо у овом братском и поштеном дому, да поможе Бог и услиши са свакијем добром, а ја ћу напити за част ове поштене софре; за част и за здравље господе и господичића, свијетлијех образа, који око софре вино пију: да ни господини Бог поможе страну¹²) десну!

Стари сват од дома понови исте ријечи, додајући: „и лијеву!“

Сватовски ст. cвaт нaстaви: „Десну и лијеву; и да ни господини Бог поможе старога свата, засједу, и првијенца од овога братскога и поштенога дома !“
Стари сват од дома: „Десну и лијеву; и да ни господини Бог поможе, старога свата, првијенца и засједу од пута! И да ни господини Бог поможе сву господу сватове: који су у овоме сиромашноме дому чињели мир, слогу, братску љубав и весеље; да Бог да, да мира, слоге, љубави и весеља, вазда буде и у њиховијем домовима; и да и тога и свакога добра не мањка, докле шћела воља Божја!“

Сватовски стари сват: „Да ни господини Бог поможе, и ову нашу браћу настојнике, који су нам: лијепо настојали; да Бог да, да се и њима настоји у сваком људском и поштеном начину!” и здравица се закључи као на вечери, а женскиње пјева:

Златни кове и сребрени, лијепо ли шћаш!
Стари свате мудра главо, много ли ти знаш?!

Пошто се обреде здравицом, и попуше цигар, коло женскиња запјева пред кућом:

Првијенче, брате мили,
Излазиз двора!
Коњи су ти оседлани,
Па те чекају,
А јунаци оружани,
На те гледају!

Сад сви сватови устану, помоле се Богу, и изађу из куће. Ђевери изведу ђевојку и пред вратима јој рекну, да клекне на прострту струку. Отац стане више ње, и са бокаром вина, да јој добру молитву:

Помози Боже, и намјери се у велики добри час!

Сватови гологлави прихвате једногрлице:

 „Амин!“

Ајде збогом моја шћери! Из овога дома изашла у велики добри час, а у они, у којега идеш, уљегла у још бољи; да Бог да!“

Амин!“

Ти се, моја шћери, у овај дом већ никад стањем не повратила: него на част¹³) као и остале наше добре и срећне одиве!

Амин!“

Куд год, моја шћери, из овога дома ногом крочила, свуда те срећа пратила и Божји благослов”.

 „Амин!“

Све ти реушило и крешило као лист и трава о Ђурђеву дне: кад се и тица у гори весели, а вода o Митрову дне, и кад на живијема изворима најбоље ври!“

Амин!”

Бог ти дао девет синова: као девет Југовића, а десету шћер за милост!“

Амин!”

Ајде, моја шћери, збогом, и пратио те и с тобом вазда био Божји и мој родитељски благослов!”

 „Амин!“

Отац присркне из бокара, па га да својој жени те и она понови добру молитву. Пошљедње сватовскоАмин“, поздрави грмљава сватовскијех пушака.

Барјактари с мачетарима заиграју у коло, а сватови се редимице крену с младијенцима на вјенчање.¹⁴) Ђевојку зовне брат или други, и она се окрене не одзивљући; ово с тога: да се ђеца у родбину уврзају. Стари ће сват, а и други кад чују, да је ко зове, рећи:

Добро је тамо и овамо, а дај Боже и боље!“

Мајци је и сестрама и сроднијему женскињу тешко што се раздвајају од ђевојке, па већином сузе рони, а тако и она за њима.

Коло пјева:

Пошли збогом кићени сватови!
На путу ви добра срећа била;
Добра срећа и господин Бог!
Нико вама наудит не мого;
Ако шћио, не дао му Бог!

Кад сватовски барјактар и мачетар поздраве коло с пуцањем из пушака и истрче пред сватовима, коло запjева:

Пошо збогом китни барјактару,
Барјактару брате мачетару!
Ви чувајте барјак и сватове,
Ђувегији лијепу ђевојку!
Поиграјте, пушкама пуцајте,
А милосног Бога спомињите;
Он ће чуват и вас и сватове,
И у Бога лијепе младенце!
Кад Бог оће, ето доста среће,
Нико вамa нaудити неће!

Сватови иду, и пуцају из пушака, а коло пјева:

Повила се златна жица
Од ведра неба!
Па се сави првијенцу
Око калпака!
То не била златна жица
Од ведра неба,
Но то била наша Мара,
Од добра рода!“

Овако припјевају редомице све сватове.
Сватовима износе из свакога села по неколико здравица вина, зачепљених позлаћеним јабукама или другим питомим воћем. Ове дарове са здравица подијели стари сват са сватовима, кад с ђевојком кући дођу, а учини дио и свештенику ако није ту, домаћину и домаћици. А ако је свештеник с њима, он први пјешачи или јаше на коњу, и прима прве здравице, са споменутим даровима. Ни један сват неће затајити дара, ког је добио, да га на подјелу не изнесе.

Сви сватови морају пјешачити или јахати и само је свештеник изузетак. Бива: ако сви сватови пjешаче, он може јахати. Сватови идући, пјевају иза гласа један по један, по коју јуначку народну пјесму, и пуцају из пушака.

При вјенчању сви сватови стоје у цркви и моле се Богу за младијенце; а на свршетку кум се с њима пољуби. Поред свега што свештеник заповједи младијенцима: да се пољубе, ријетко се догоди да га послушају.

Сватови нађу пред кућом коло женскиња, које пјева:

Добро дошли кићени сватови!
Добро дошли и добро довели!“

Барјактар с мачетаром скочи у коло, и коло шљедује:

Добро дошо перје барјактару!
Дико наша, брате мачетару!
Јесте ли ми здраво путовали?
Путовали и весели били?
Је ли снаха весела сватима
И својему драгом ђувегији?!”

Они одговоре с пуцањем из пушака.
Младожењин отац и мајка изађу пред врата, и младијенци клекну пред њима на кољена, на прострту струку. Отац први, па онда мајка, да младијенцима добру молитвудржећи им више главе бокар вина.

Помози Боже, и намјери се у велики добри час!“

Сватови скину капе и прифате: „Амин!”

Моја ђецо! из дома из кога сте заједно изашли, и дошли, изашли и дошли са великом добром срећом!”

 „Амин!“

А у дом у кога улазите, уљегли с бољом; ако Бог да !“ –

Амин!“

Ви се мирили и љубили, као крух и вино, и као добри и срећни: да ви сваки брат и пријатељ на добру завиди; да Бог да!“ –

Амин!“

Бог ви дао лијепи пород: девет синова као девет Југовића, и десету шћер за милост!“

Амин!”

Сви ви били добри и поштени, као срећни и од Бога благословени!“ –

Амин!”

И шћер ви била добра и поштена, као срећна и од Бога благословена!“ –

Амин!“

— “Свака ви добра работа реушила и крешила: као лист и трава о Ђурђеву дне, а вода о Митрову дне, и кад најбоље ври!“ –

Амин!”

— “А на рђаву работу, што би ви душу огријешила а образ оцрнила, никад не сврнули; да Бог да!“

Амин!”

Бог ве сачувао и бранио од људске биjеде, и од свакога зла и муке; да Бог да!“

Амин!“

Ђецо моја, састали се, и дошли у сто добријех часа; да Бог да !“ –

Амин!”

Родитељи или они који их замјењују, пију из бокара, а младијенци устану и пољубе их у руку.
Пред врата нађу жену с мушким ђететом на рукама, коме нова невјеста спада стрина. Нова стрина узме га и унесе у кућу, пољубивши га у образ и у руку. Спустивши га на под, дарује му цвaнцику, коју јој је отац за то дао при поласку са сватовима.

Овим чварају: да нова невјеста рађа мушку ђецу, а да буду богата!

Сватови посједају за трпезом својим редом, а ђевери предају младу свекрви. Она јој, љубећи је, да да jеде: „масонице¹⁵) а касније и макаруна. Ово се принесе и сватовима а друго што не једу прије вечере. С младе свлачи женскиње горње хаљине¹⁶) и стави на мушку постељу. И ово је да рађа мушку ђецу. Касније прихвате ђевери нову невјесту, и воде је свештенику најприје, онда свекру, старом свату, и даље сваком мушком. Они јој по именице сваког престављају, а она клањајући се, пољуби свакога у руку.

Сваки јој захвали:

Фала ти, здраво била, и срећна; да Бог да!“

Послије овога сватови играју и пјевају са женскињем разне пјесме. Нова невјеста најприје игра са свекром, ђевером, или старим сватом. Тад запјевају:

Игра се данак и срећа,
Данак је: бијел, весео,
Грије га сунце с истока,
А то је братац домаћин,
Нова га срећа обигра,
Срећа је дому Божји дар,
А то је нова снашица.
Па вели свекар снашици:
Снашице, моја шћерице:
С тобом ми срећа играла
Свуђе те она пратила,
Од дана овог данашњег,
До дугогдана судњега!“
А снаха свекру бесједи:
Фала ти, оче љубезни!
И с тобом био свуђе Бог,
На радост свега срца мог!
И много дуго годишта,
Био ни глава огњишта!
Па с браћом са дружином,
Појао и винце пио!
И здраво са свима био!“¹⁷)

***
Коња игра младожења Јово,
Испред двора таста и пунице.
Мара га је е прозора гледала,
Гађала га дуњом и јабуком.
Дуња му је у пас ударила,
А јабука у њедра панула;
Алговори младожења Јово:
Милуј, душо, Бог те миловао!
Свака ми је срећа обрнула!
Три пута сам на војску одио,
Сва три пут сам робље доводио,
Доводио робље и робиње;
Оли једну моја душо драга?
Да те двори код баба твојега?“
Алму вели лијепа ђевојка:
Водме дома, моја душо драга!
Ја сам млада, дворићу се сама!“¹⁸)

Кад сватови сад ухвате оро, почну пјевати:

Све у славу вишњег Бога,
И Марије Богом мајке,
И Јована Крститеља
Веселога Ђеорђије,
Громовита Илије,
Свега кола небеснога,
Да поможе домаћина!
Добросрећне младијенце,
Наше оро, наше, коло,
И све Српство наоколо!
Сад пјевајмо пјесму малу:
„Путем иђох, сретох цуру,
А каква је, јад је био!
Танкога је много гњата,
А висока много врата,
А танка је она стаса
Као што је жица златна!
Ногом бије као млада,
Удовица, ђеда стара,
Држи главу, кај’ је држи
Безобразна пуштеница!
А црна је, млада, ока,
Као што је Црногорка!
А танкя је, млада, бока,
Као што је Гра’овкиња!
Још је млада зељарица,
Као што је Кривошијка!
Корет носи, кај Рисанка;
Бјела лица, кај Латинка;
Назорљива, кај Новкиња;
Овце чува, кај Шаранка;
Пласталица, кај Гачанка;
Гаће носи, кај Дибарка;
Ђердан ниже, кај Завојка;
Ситно шета, кај Столовка;
Танко пјева, кај Мостарка;
А лијепа, кај Пиперка;
И висока кај Кучанка;
Вино пије, кај Црмничка;
Чичкорава, кај Паштровка,
Рибом базди, кај Р’јечанка;
Бјелогрла, кај Которка;
Салашљива, кај Будванка;
А весела, кај Дубровка.
А не виче добро јутро,
Него виче добро утро
Кај што виче Пераштанка!

***

Јарко сунце мјесец жени,
Са Даницом звијездицом,
Зове зв’jезде на весеље,
Све звијезде долазиле
И мјесеца ожениле,
A Даницу удомиле!
То не било јарко сунце,
Но то био домаћине.
То не био сјајни мјесец,
Но то био младожења;
Ни Даница то не била,
Но весела наша снаха;
То не биле звијездице,
Него кита од сватова;
Скупили се на весеље
И довели снаху дома,
Мило с драгим привјенчали,
Са добром им срећом било!

***

Садила Анђе виноград,
Навратио се птица вран,
Потрга Анђи виноград;
Ша Анђа брату поручи,
По једној златној јабуци:
„О, брате, о, добро моје!
Ако смо прве милости,
Пошљи ми сива сокола,
И брза хрта од лова,
Да ухватим ону птицу вран,
Јере ми трга виноград!“
А братац сестри поручи,
По истој златној јабуци:
„О Анђе, о, сестро моја!
Ја немам сива сокола,
Ни брза хрта од лова,
Нити смо прве милости;
Туђе су кћери ступиле,
И нашу милост развргле“.

Осим приопћeнијех пјесама пјевају, као што прије примијетисмо, и још многе пјесме. Данашња омладина пјева уз народне пјесме и још многе умјетне по композицији нашијех композитора.


¹) У Рисну не иде младожења са сватовима, а није ми познато да иде игдје друго у Боки, у Црној Гори.

²) Приповиједа се да су прије паштровски барјактари носили на капи у челу, перје: какво видимо на слици у Бошка Југовића.

³) Неки ће рећи: „обеселимо“.

⁴) Вијенац ваља да је савијен од лозова прута, који се цвијећем окити.

⁵) Овако припијевају првијенцу, засједи и осталима.

⁶) Мјесто ујака може је извести брат јој или poђак.

⁷) Неки ће рећи: „невјеста“.

⁸) Обично младожењин ујак.

⁹) У Рисну кажу “самун“.

¹º) Ову чашу не однесе кући, него је поврати домаћину.

¹¹) Караџић каже у књ. жив. и обич. нар. српскога, стр. 84 “Пустила се” што ја нијесам нигдје чуо у Паштровићима.

¹²) Неки ће рећи: “банду“.

¹³) Гозба.

¹⁴) Неки се вјенчају у четвртак пред свадбом, па се онда млада поврати у род, с братом или оним који је на вјенчање довео, те по њу иду сватови касније, бива : у заказати дан свадбе.

¹⁵) Пшенични хлеб на ситно срезан и с медом измијешан.

¹⁶) Коретац од црне свите или кадифе са златним, чисто сребрним, или сребропозлаћеним копчама, навезен по странама златном жицом у облик колачића; а тако је и порубљен. Друге су јој хаљине : „зелен-гoрoгрaнe“, „маренош“, “котула“, травијеша, јакета, фацулет. На рукама јој златно прстење, у ушима златне брњице, о грлу златни ланац, обично четверострук. У глави су јој двије или четири главичасте, златне, или сребропозлаћене игле. Свилени јој је фацулет запучен на прсима, са златнијем пантанетом у кућу дође с вијенцем на глави, као и ђевер јој, али фацулета не носи на глави, него је преко главе застрта бијелим велом.

¹⁷) Ова је пјесма новијег времена.

¹⁸) Ову је пјесму донио у 19. бр. „Босанске Виле“ под именом: „Свадбене пјесме из Будве“ г. Крсто Ј. Митровић богослов.





“Босанска Вила” бр. 24   1891.









Нема коментара:

Постави коментар