Генералу Шпиру пл. Митровићу-Паштровићу

†

Генералу Шпиру пл. Митровићу-Паштровићу

1909. – Вјечнаја памјат

Прерано није, ал’ рано доста...

Без тебе бане, мили род оста!

Празно сад мјесто у срцу моме...

Облаци туге крше и ломе!

Да имам сузâ језеро вилâ

Сва туга у них не би с’ излила!

Празнином... јаде... муњом крстари

Замјене нема: млади ни стари!...

Црни ми карта... перо ми цвили...

Ка’ срца твога цв’јетови мили

Милева, Зора, Љуба, Људмила

И братац Марко, и својте сила!

Српски си хит’о  да вјенцем славе

Уресу Цару вјерности праве,

И докле траје људи и књиге...

За дично име: није ти бриге!...

А када свану срећини зраци,

Кад се распрше мрки облаци,

Нестане леда са срца мога

И ту ће бити спомена твога!...

Уздах ми тешки:”с Богом!” прелама

Ал’ с Богом, рајским жељама!

Ах, с Богом Шпиро, ал рано доста!

И ова суза... била ти проста!

Ожалошћени

Рођак и кум Дионисије 

† Шпиро племић Митровић, ћ. и к. ђенералу-мајор, рођен је у паштровском селу „Челобрду” " на „Маровићима“ 12. децембра 1832 г.

Родитељи му Саво и Андријана рођена Грацун, у раном му ђетинству дали га те је у манастиру Прасквици, изучио буквар и часловац. Више науке за војнички позив, изучио је у Дубровнику и у Бечу. Шпиро је као мајор, 15. августа 1878. г. освојио Ливно, и ту рањен био. Пок. Теофило Петрановиһ, опојао је тај боју Словинцу... и за војнике Далматинце вели:

Далматинац сваки јунак прави

A Митровић као соко сиви. —

Шпиро пл. Митровић, био је човјек златна срца,

узоран и примјеран православни Србин, свијетао

карактер, искрен, љубезан и уздан друг и пријатељ.

Умро је у Задру 16. (29) јуна 1909, г. Опијело му

извршио је преосв. г. еп. Никодим Милаш са свештенством задарским. Учествовале су све власти. Сјутра дан погребен је у православно гробље у Задру. Уз брата му, синовце, саплеменике и многобројну својту у Паштровићима, оплакују га и у Задру удовица му Људмила и шћери: Зорка  и Милева. Слава му и вјечнаја памјат!

“Бока”велики илустровани календар за год. 1911