Мајка Бока

Мајка Бока

И мене су неки и вељи и мали,  

Пунани поштења, частољубно звали;

Њихова да шетам п0ља и градове,

У богате с њима да живим дворове!

Ал, ко оставља без јада и силе

Домовину драгу, ње крајеве миле,

Покољење за њим издисати неће,

Нет му китит’ гроба домородно цвј’еће.

Па куд да се крећем из твојега крила,

Кад под љепшим небом нигдје стићи нећу,

Што да тражим зиму, домовно мила,

Према твоме дивном мирисном прољећу?!

Играло се небо кад те је стварало

И премца ти није у није у љепоти дало;

И дуго ми вр'јеме није у тебека

Ниту би ми било до твојега в’јека.

“Туђина је туђа”, тешка и ледена,

Домовина своја топла и медена,

И њој не послужит’ неxарност је клета

Њена суза стиже на краја б’јела св’јета!

Домовино Боко, над благама благо,

Пред којим се тамни и камење драго,

Са завидном чашћу прошлост те цјелива

А, над будућношћy небо осмјехива.

Па се чудим многим твојим синовима,

Зашто не остају на твојим крилима;

Што да траже зв’језду при сунцу јаркоме

И маћехе срце, а при мајчиноме?!

И сунцу се крива када те оставља

Љепше му се ништа пред сјајем не јавља!

Веселе се зв’језде, с њима мјесец бл’једи,

Када се се појави да ти красост гледи.

Љепота се твоја пјесмом опојала

Ал' чари ти није јоште допјевала,

Па здраво ми буди јадрански ђердану,

А' под Божјим оком и ноћу и дану!

И нек у те влада братска љубав. слога,

С тим ћеш задовољит' свемогућег Бога!

Здраво, Боко, здраво, над благама благо;

Моје: сребро, злато и камење драго!

Здраво гн’јездо дичних соколова рода,

Слави, срећи твојој не било захода!

На пуној ти части свијет завиђао,

А нечасти нико никад не виђао!

Здраво омладино, љуби мајку Боку,

Ка’ зјеницу зрачну у здравоме оку.

Живи у љубави и Краљу вјерности

Па ћеш вјечно бити и украс часности!

Рисан, ман. Бања св. Ђорђа, о престављену св. Василија Острошког, 1939. г.

Српски родољуб из Паштровића

“Глас Боке” бр. 333