Вечерња на Бањи

Вечерња на Бањи

Црква отворена широм, ћути,

Нигдје никог, празна и клупа,

(Као да су је напустили безбожници љути)

Док троми корак однекуда ступа…

Примиче се старац у мантиље црне,

Уморне ноге тешко плоче тару,

Са страхом улази и испоснички трне

Примичући се к светом олтару.

Старац просједе косе, бркова и браде,

Љубећи вјеша петрахил о врату,

И гласом кога из дна душе краде

Ишчитан октоих пружа своме брату.

Свијетле се иконе, блиједи се пламен,

Старац игуман из излизане књиге,

Хватајући се за дрво и камен,

Молитве чита са много бола и бриге.

Тамјаном кади иконе свете,

Рука му дрxће и пада,

Уз дим свуд искрице лете

Носећи благослов за безбројна стада.

“Молитва ми свјатих..." крстећ се заврши и оде...

Тромим кроком са другога спрата

Степеницама које к улазу воде

Приближи се, и премаче засун преко врата.

Д. М.

“Глас Боке” бр. 272