Клетва српске дјевојке

Клетва српске дјевојке

Послије Косовског боја

Из збирке Митра Ђ. Миковића

Клетву клела лијепа дјевојка

И у клетви Марка спомињала:

“Краљевићу ти га не краљио

Што се сада придвори Турцима

Кад је роду на заходу сунце.

Знаш ли Марко, не знали те људи

Како стари наши кунијху:

“” Ко оставља свога у невољи

Рђом кап’о док му је кољена

И не им’о ништа до камена!””

Зачу вила лијепу дјевојку

Па јој гласну што јој грло дава

Из облака испод ведра неба:

“Ој, Српкињо лијепа дјевојко,

Не кун’ јако соколове тако!

У Марка је памет и десница

У њега је срце и сабљица

И ако је турска придврица

Ал’ је опет српска перјаница.

Три пут сам му сабљу наострила

На сабљу ум и крст и заклетва

Да се Роду одметнути не ће

Но ум славно одужит се дуга,

Већ ти бери по ливади цв’јеће

В’јенац плети у пјесми припјевај;

Краљевићу, стпског рода дико,

Тебе ниад не свладао нико,

Не имала слава ти захода

Док је св’јета и Српскога рода

Како њему тако и свакоме

Што послужи роду милосноме

Још велимо да се веселимо!

“Бока” велики илустровани календар за годину 1912.