Збогом!
Ој, збогом, збогом! Споменут те нећу. - Српски поносе!
Збогом, дико мила, с којом се чела веља узносе! –
Очаран, мила, вељом ти добротом, дужност ме моја
Позивље, да те
поздравим, кад крила остављам твоја;
Из којих даваш лијек прот’ удеса шкодљивих кобни,
Жаром их трујеш љубави, Адамов к’о Аспид злобни.
За твојом љубвом и драгим именом ја одвећ нанем,
Доброту твоју заборавит нећу, док год не изданем.
Ах, збогом, утјехо млoгих! ако т’ не именујем, н’jеси коб,
Но те знају многи, којим с’ ископан затворила гроб!
У П----------------- на дан С. Герасима 1883.
Д-------------- М--------------
(Приредила Невенка Митровић)
Паштровски алманах I
Нема коментара:
Постави коментар